Priča: Legenda Beograd u šetnji sa vama, Marija Stojiljković Marstoj

Slika: Min An, Pexels

Legenda Beograd u šetnji sa vama

Beograd je grad u kom sam rođena. Tu, stranče, živim i radim, neću ti otkriti koliko dugo. Vidim stigao si maločas većim turističkim brodom, u kojem si danima plovio Dunavom.

Ti si istraživač i zanesenjak, možda penzioner, koji voli da putuje. Obučen si poput Indijane Džons. Krenuo si za članovima grupe, ali si zagledan u reku, zastao i izgubio ostale iz vidokruga.

Tada si me na klupi ugledao. Zamolio si me da ti pomognem da se u nepoznatom gradu snađeš. Video si me na savskom pristanišu, koje ti je ličilo na primorska mesta Grčke, sa puno restorana; doduše ne sa ribljim specijalitetima, ali srpskih, italijanskih i španskih jela, zaista je bilo na pretek.

Nemam mapu Beograda, kazao si tiho. Rekla sam ti, ja ću ti biti mapa do Kalemegdana i Knez Mihajlove ulice; to te je oduševilo.

Pošli smo polako. Na tvom licu, čitala sam znatiželju i radost. Hteo si da saznaš sve. Zanimao si se za istoriju grada. Rekla sam ti da je najbolje, posle šetnje Kalemegdanom, da u Knezu uđemo u knjižaru i kupimo vodič kroz Beograd. Potvrdno si klimnuo glavom i zahvalio na ljubaznosti, dok smo se peli Pariskom ulicom.

Brzo smo stigli do spomenika zahvalnosti Francuskoj. Potom skrenuli smo levo ka Promenadi. Bio si oduševljen pogledom na ušće Save u Dunav. Kao pravi profesionalac, fotografisao si Ratno ostrvo, Zemun i Novi Beograd. Poslaćeš slike preko društvenih mreža, obećao si tad.

Spustili smo se velikim stepenicama, prošli Kralj kapiju i Rimski bunar i stigli do spomenika Pobedniku. Zanimao si se za figuru muškarca na visokom kamenom postolju. Objasnila sam ti da je vajarski rad Ivana Meštrovića, nekad zbog golotinje osporavan, danas najbitniji simbol grada. Vesnik pobede!

Bio si oduševljen maketom zamka Despota Stefana Lazarevića. Krivo ti je bilo što je Unutrašnji grad srušen u austrijsko-turskim sukobima. Divio si se bedemima koji su nas okruživali u nekadašnjem Gornjem gradu.

Onda smo prošli Dizdarevu kulu i Despotovu kapiju i suočili se sa Zindan kapijom. Da je to bila tamnica, nisi mi verovao. Prelep barbakan sa dve kule…zatvor! A onda su i kafići, u blizini Istočnog podgrađa, došli na red. Malo ti je zasmetao miris iz Zoo vrta, ali nisi mario, voleo si životinje. Hteo si i tamo da te vodim.

Dok smo pili kafu, preporučila sam ti da prvo vidiš Crkvu Ružicu, Kapelu Svete Petke i Donji grad, pa onda, u povratku, Zoo vrt. Tako je i bilo. Obišli smo sve.

Ostalo ti je dovoljno vremena da se prošetaš Knez Mihajlovom, do koje sam te ispratila. Izvinula sam ti se tad i nestala bez reči. Pomislio si da me nije ni bilo, a onda si bacio pogled na ruke. Shvatio si ko sam.

Ušao si u knjižaru s osmehom na licu; sreo si tamo članove iz izgubljene grupe. Pitali su te zabrinuto gde si dosad bio. Družio sam se sa Beogradom, objasnio si im i pokazao na mene, turistički prospekt sa naslovom „Legenda Beograd u šetnji sa vama.“

Autor

Marija Stojiljković Marstoj

(priča je objavljena u e časopisu Zvezdani kolodvor)