Marija STOJILJKOVIĆ MARSTOJ, PTICA IZA ŽICE,
Udruženje pisaca Poeta, Beograd, 2017.
Nakon objavljenog romana antiratne tematike i hibridnog žanra – „Božanska je snaga književnosti“, 2015. godine, Marija Stojiljković Marstoj (1974, Beograd), objavljuje i svoju prvu knjigu poezije, podeljenu u nekoliko tematskih celina, sa vrlo zvučnim naslovom „PTICA IZA ŽICE“. Magistar ekonomskih nauka, po obrazovanju, ukršta brojke sa slovima i mačevima, bez štitova, predajući se i književnosti prilježno.
Pesme su raspoređene u sedam ciklusa, o kojima u knjizi znalački zbore i četiri recenzenta i prikazivača: Zorica Tijanić, Simo B. Golubović, Vladanka Cvetković i Zorica Krstović, raščlanjavajući knjigu analitički i dodirujući i opisujući njene segmente.
„Nisam sam. Ona je sad ovde. Ponekad mislim da je nestala, a onda doleće nazad ujutro ili u podne ili noću. Ptica koju niko neće, moja je. Moja ptica bola.“ Čarls Bukovski
U mnogim kulturama, ptice predstavljaju duhovni simbol Božanske ljubavi i veze između neba i zemlje. Prema verovanju starih naroda ptice su simbol besmrtnosti. I, Marijine pesme se nalaze u tom nepreglednom vremenu, koje se zove besmrtnost.
Pesnikinja u pesmi „Slavujev zov“ priziva slavuja da joj samo dođe, i poručuje:
/ Da mi otpevaš tiho, i sve tiše, i tiše, / da se boli sklone, da se želje stope. / Dođi, dođi meni ti samo. Moja diko, moja pomamo, probudi me slavujski slavno! / - Žica tvoja čeka te amo. /
/ A gde je završetak, daljine umetak? / Kako da se pesma završi kada kraja nema, / kada taj slavuj u nekome uporno drema? /
Ptice su van žice (nisu u kavezu), ali se Pesnikinja pita zašto su odletele davno, tokom Dunava, obalom Save, iz Beograda, poput stare slave grada… Vešto „baratanje“ sa svekolikim i neobičnim simbolima, književnim zrncima i zrnevljem – refleksivnim, socijalnim, psihološkim, ljubavnim (ljubavne pesme čine peti ciklus pevanja), tezama, opservacijama, sa porukom da sve bude kako je srcu želja, što i čini snažni epilog, poput ljubavnog zova i vapaja za ljubavlju, kao asocijacija slobode življenja, oslobađanja emocija i senzibilnosti. NE – iza žice, već put Kosmosa… raskrilaćeno put Univerzuma, po nepreglednim prostranstvima sopstva.
Slavuj sugeriše ljubav i čežnju kroz prekrasni pev iliti poj. Ptica predstavlja zvezde, kuću, strehu, krov, odžak, svemir, sunce, mesec i nebeski svod. Ptica je simbol lepote, blagostanja, ljubavi, samilosti duše i mira. Ptica je simbol Pesme. Uporediti Pticu sa Poezijom. Pronaći sreću, sklad, spokoj i mir, kroz promišljanja filozofije slobode bivstva.
Slavuj se teško može videti. Gnezda su duboko zaklonjena od pogleda, u gustom žbunju. Kada druge Ptice zaćute, bolje čuje. Slavuji pevaju i danju i noću, poput naše Poetese. Komparacija stihova… ćutanje… dozivi, prizivi – na sav glas…
/ Koje vreme?/ Kakvi sati? / Koliko sekundi ? / - naslov pesme.
...kroz višeznačno tumačenje knjige – (do)stizanja Boga, jer Bogovi debatuju u nama.
/ O motivima pisati. O živima ćutati. / Sve te ruke što prave žice / da zagrade ljude, da unište svet. / Reč zašiljena i lepa, može ona sve / čak i Boga da vidi. / - iz pesme „Kišova polica“
„U pesmama ćemo otkriti zašto je ovde duša iza žice. Baš zbog toga da bi se naglasila potreba za razrešenjem od svih vezanosti i okova, zašto je neophodno uzdići se i sebe u nebo… Časovi dostizanja Boga su nastavak božanske snage Marije Stojiljković Marstoj da perom menja svet, da ga upita kuda to ide u svojoj muci, bolu, zlobi, nemoći, inatu, prkosu, umesto da se posveti ljubavi – hrišćanskom postulatu, kojeg kada bismo se držali, sve bi muke nestale…“ – Zorica Tijanić, Manifestacije unutrašnje ekspresije
Impresije o knjizi nam donosi slikarka Sonja Jovanović, sa svojim ilustracijama, koje su u korespodenciji i u skladu sa pojedinim pesmama, pored kojih se nalaze. Naslovnu koricu, koja je u boji, gde preovlađuje crvena (haljina crvene boje na ženi plave kose, koja se nalazi, na ljuljašci u krletci, sa belom raskrilaćenom pticom u svom krilu), treba posmatrati kao dve slike, u obrnutom sledu. Dve slike u jednoj. Zadnju koricu, koja je takođe u boji, isto treba tumačiti svojom intuicijom i svojim ličnim doživljajem…. Ptica se oslobađa kaveza i leti ka slobodi, ka suncu… Poput Čoveka.
Ukupno devedeset osam pesama, sa različitim brojevima u ciklusima, deljivim sa Marijinim, očigledno srećnim brojem sedam, u nepregledu inspiracije, pisanja i razmišljanja. Jer, broj sedam igra kosmički važnu ulogu, kao pozitivan sveti broj u različitim religijama. Broj sedam se stavlja na pijedestal, kao jedan od najmagičnijih i najsvetijih brojeva za koje ljudska vrsta zna.
Uranjamo u sedam poglavlja, poput sedam dana u nedelji. Uranjamo u zagonetnu sedmicu. Da li ćemo odgonetnuti strofe, u Marijinoj zapitanosti? Putujmo kroz sedam etapa, ispod duge, koja ima sedam osnovnih boja… Kroz sedam etapa ili stepenova inicijacije, kroz simbolične kapije oblaka i grane drveća, prhutom, lepetom, ćurlikom, jer „Na grani k’o da nešto bruji. To su mali, sićani slavuji.“
O ŽIVOTU (dvadeset jedna pesma)
O NEMIRIMA DUŠE (četrnaest pesama)
O LJUDIMA (četrnaest pesama)
O PISANJU (četrnaest pesama)
O LJUBAVI (sedam pesama)
O RATU (sedam pesama)
ČASOVI (DO)STIZANJA BOGA (dvadeset jedna pesma)
„Sam naslov knjige „Ptica iza žice“ sugeriše pticu van krletke, pticu u slobodi, a te ptice najlepše pevaju, najbolje se raduju. Zato, verovatno, i Marija Stojiljković Marstoj želi kazati da govori slobodno, bez straha i pritiska, da govori po želji i sa željom o svemu o čemu razmišlja i na način na koji misli, da je to najbolje uraditi. Govori slobodno i otvoreno.“ – Simo B. Golubović, Traganje za smislom života
Dotaknimo ljubav, dotaknimo naš unutrašnji glas, u saglasju sa Pticom, koja u kljunu nosi grančicu jorgovana, ruzmarina ili lovora, sa VESTIMA O NAMA… Prhnimo visoko, visoko na krilima Marijinih versa. Uživajmo u tom letu stihopoja i stihozborenja.
Marija, srećan (uz)let ka književnom nebu!
Novi Sad, Mirjana ŠTEFANICKI ANTONIĆ
1. jun 2018.
Нема коментара:
Постави коментар