O ROMANU
Glavni junak ovog antiratnog romana je neostvareni „kvazipisac“ koji godinama ne uspeva u pisanju da izdrži do kraja. Uzrok se nalazi u jednoj staroj i nedovršenoj zbirci pesama, sa naslovom Časovi dostizanja Boga, a koja je kriknula bol i užas raspada Jugoslavije.
Duhovno mrtav, bez vere u pisanu reč, kreće da vodi Dnevnik, u koji ubacuje pesme, komentariše ih, stvara dve priče – o Ulici i o Zločinu, ne bi li „izbunario ponor svoje duše“, stigao na dno sebe i ponovo doživeo ono što je zakočilo njegovu maštu, ubilo Čoveka, tu svrhu pisanja. Cilj je pobediti sebe, „umreti“ i ponovo se roditi.
„Od duhovne smrti do života u svetosti duha dug je put, ali ne i beskonačan, niti nedostižan. Sve je moguće, pa čak i Čudo. Čovečanstvo će tamo stići. Tvrdim da božija svetlost postoji. To nije stvar vere, nego realnosti. Bog nikad nije rekao da je lako dosegnuti njegovu promisao i suštinu, ali Vam istovremeno nije uskratio mogućnost da vaskrsnete njegovo znanje, prirodu i ugledate ga“. – Pisac iz budućnosti
„Veliko je pitanje, da li mi grešnici, koji živimo u sadašnjosti, oblepljenoj duhovnim mrtvilom, možemo poverovati u svetlu budućnost oboženja celokupnog čovečanstva, u drugi dolazak, u spasenje ljudi, u zaustavljanje svih ratova, u VELIKI preporod Čoveka, ne, ne, ne…ma to je nemoguće.“ – Pisac u pokušaju
„A u šta verovati, zar u smrt? Ma prave smrti nema, ono što treba pobediti, to je Život. Ljudski duh treba spasiti od klonuća, Boga prizvati u pomoć, tražiti neprestano spasenje, misliti, misliti, misliti, o fikciji koja se preobraća u stvarnost. Zar sam ja sitna naspram atomske bombe, naspram Rata..ma kakvi, Zlo postoji …delovaće možda apsurdno…baš da bi se Bog „oslobodio“, da bi ljudi prošli kroz Boga, i zaustavili svoju Mržnju, Zlo, Ružnoću i Glupost…Ali, koliko im treba da bi stigli do Boga…zar im Apokalipsa treba, zar uništenje da čekamo…deluj sad, da bi Bog u Čoveku ovaplotio svoju božansku ličnost – esenciju Ljubavi, Dobrote, Lepote i Mudrosti, tu Blagodat, energiju, koja bukvalno menja, leči, živi, prisustvuje u svemu, sve je, svud je, u oku, ruci, ušima, okolišu, šumi, brdima, na putu…Bože, velik si…Čoveče, njegov si, rodjen si, Dete si…bezgrešno.“ – M.S.Marstoj.
KRITIKA ROMANA
Simo B Golubović, Pisac budućnosti (ili bivši pisac u pokušaju), Časopis za kulturu, umetnost i nauku LUČA, br. 1, januar 2016. Videti link:http://marstoj.com/blog/simo-golubovic-kritika-romana-bozanska-je-snaga-knjizevnosti/
Marina Milosavljević, Osvrt na roman Božanska je snaga književnosti. Tekst pročitan na promociji romana u Kući Đure Jakšića, u Beogradu, 17. maja 2016. godine. Videti link: http://marstoj.com/blog/marina-milosavljevic-osvrt-na-roman-bozanska-je-snaga-knjizevnosti/
Marko Radaković, Blog Pisac i Nada, svojevrsni je omaž romanu M.S.Marstoj Božanska je snaga književnosti. Videti link: http://avdenagom.blogspot.rs/2016/07/blog-post_15.html, ili na http://marstoj.com/?p=4762&preview=true
KOMENTARI ČITALACA
Čitalac ove knjige nailazi na određene granice da shvati i pročita knjigu; naime, knjiga je tako kvalitetna da zahteva koncentraciju i prosto traži da se vraćaš na predhodno pročitanu stranicu ili poglavlje; da kod svakog ponovnog isčitavanja otkrivaš nešto novo. Ovo nije knjiga kojom se ubija vreme na plaži ili u kafiću, dok se ispija kafica uz graju turista i vrisku razdragane dece. Ova knjiga traži tišinu, skoncentristanost, traži te celog. OVA KNJIGA BOLI. Rat, počinitelji zločina, žrtve zločina, posledice zločina; to nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Tema o kojoj se piše je kompleksna, teška, filozofska i autor jako lepo kombinuje stihove i prozu. Sonja J., slikarka
Koji je benefit posle čitanja ove knjige tačnije „gutanja“ (treći put) svakog napisanog slova, reči, znaka interpunkcije? Da li je to – Preobražaj, Pročišćenje, Pokornost, Ozdravljenje tačnije Iscelenje? Zašto su Zablude lepše od Istine? Ili je i to iluzija? Svesna sam da autoru nisu potrebne moje milodarne rečenice, jer ne pravi salto bez potrebe nego jednostavno – pravo u centar. Nazvala bih to hrabrost iako je naše okruženje skeptično i puno nerazumevanja i nezainteresovanosti za iščitavanje nečeg što je isuviše daleko od truležnosti potrošačkog društva. Citiraću akademskog slikara Ljubu Popovića (živi i radi u Parizu) koji kaže da je „slikarstvo muzika za oči“, a ja laički dodajem da je ovaj roman nešto neočekivano za današnje bitisanje. Ljudsko biće – koje je izmedju energije neba i zemlje sa mislima koje ga neprestano truju, sa kolotečinom, sa prazninom koja zasenjuje nadu, ka konstantnoj težnji ka začinu, bolje reći, komercijalnom uspehu. Bravo za odstupanje od parametara koji se očekuju. Liči na vrtlog, misaoni paradox, .ali ne? Posle trećeg iščitavanja tekst će naći svoj put kao oni tzv. „slobodni penjači“ ta neustrašiva bića koja streme ka visini, golim rukama. Autor knjige ima svoje JA, svoju vlastitu snagu, veštinu, koncentraciju itd… čitaoca romana nikako ne ostavlja mlakim (ravnodušnim) nego ili je studen ili je vruć. Dirljivo!!! Milica P., filozof
Moj prvi utisak je bio zaista pozitivan, ali sada, kada sam prešla sve, shvatam da je pozitivan blaga reč. Što sam više odmicala, shvatala sam koliko delo postaje sve bolje i bolje. Jedan od elemenata koji me je kupio jesu dijalozi – fantastični su! Dalje, odnos poezije i proze koja razjašnjava stihove je odličan. Klackanje između vere i nevere u Boga, ljubavi i mržnje prema Srbiji, sumnje u svoj rad i želje za nagradom – zaista sve upotpunjava jedno drugo i diže delo na sve viši i viši nivo. Priče na kraju su besprekorne! Marija S, lektorka
Zanimljiv i originalan stil pisanja, kompleksan, traži od čitaoca promišljanje, što je na žalost danas retkost sa romanima koji su na vrhu top lista domaće književnosti, a površne su tematike i za čitanje na plaži. Brankica N., pravnica
Neobičan roman, koji na sasvim drugačiji način predstavlja rat, iz pera pisca budućnosti. Rat viđen očima tog pisca predstavlja drugačije osvrtanje na sve ono što smo prošli, ali i na ono što nas tek čeka. Nataša K., šef računovodstva
Oduševljena sam knjigom i načinom kako je opisano stanje u zemlji za vreme rata i kako rat utiče na život običnog čoveka, odnosno, kako normalni postaju nenormalni. Mica Dorćolka
Svako ko pročita ovu knjigu proćiće ponovo kroz ratna dešavanja ove napaćene zemlje. Valjda će i nama svanuti. Ljilja J., penzionerka
Najzad se pojavila originalna knjiga koja se može čitati više puta. Marko S., bankar
Ovo je « luda » knjiga. Autor će imati problem da nadmaši ono što je ovom knjigom ispričala. Nada F., radnica u knjižari
Нема коментара:
Постави коментар