 |
| pixabay.com |
POSETILAC
Gđa Hadson je otvorila vrata nepoznatoj osobi. Bilo je skoro šest sati. London se budio iz sna. Kroz maglovitu Ulicu Bejker prolazilo je sve više ljudi.
Čovek pred njom je bio visok i mršav tip, u iznošenom sivom mantilu i sa crnim šeširom na ćelavoj glavi. Veliki džepovi mantila bili su mu pretrpani knjigama i časopisima. Nosio je naočare sa debelim okvirom i staklima koja su uveličavala zakrvavljene oči. Ruke su mu se tresle, iako se nije radilo o starcu, već osobi u srednjim godinama. Dosadni trgovac, zaključila je gđa Hadson.
"Dobro jutro. Ja sam Stiv Grant. Došao sam na poziv g. Šerloka Holmsa.", obratio se posetilac.
"G. Holms mi ništa nije rekao. Sačekajte u dnevnoj sobi. Primiće vas dr Votson."
"Ali meni treba Šerlok!"
"G. Holms još nije ustao."
"Probudite ga.", bio je drzak g. Grant.
"Ne primam naređenja od vas."
"Izvinite. Nervozan sam. Borim se sa činima."
Gđa Hadson je htela da zatvori vrata, ali iz poštovanja prema g. Holmsu se predomislila i dozvolila čudaku da uđe.
Dr Votson je pažljivo posmatrao čoveka koji je sedeo u fotelji naspram njegove i ispijao kafu, koju je skuvala gđa Hadson.
"Šerlok, hoće li uskoro ustati?", upitao je posetilac.
"To se nikad ne zna. Možda ustane za pet minuta. Ili, za pet sati. Mogu li vam ja pomoći? "
"Čisto sumnjam.", ledenim glasom odgovorio je g. Grant.
Dr Votson se uvredio, ali je zadržao pribranost na licu. G. Grant mu se nije svideo. Ponašao se kao snob, a izgledao kao klošar. Sve je na njemu staro, počev od izbledelog mantila do požutelih časopisa i knjiga, koje je stavio na sto između njih.
Koliko je mogao da primeti udaljen oko metar i po od stola, časopisi i knjige su bile o gatanju i vračanju. Bilo je tu astroloških knjiga, sanovnika, gromovnika, roždanika, večitih kalendara, koji su mogli da zalude samo plitke umove domaćica, čiji su muževi na putu ili u zagrljaju ljubavnice.
Dr Votson je hteo da uzme jednu od njih, ali Stiv Grant je naglo ustao i uneo mu se u lice, upozorivši ga: "Ako počnete to da čitate, bićete u velikom problemu. Knjige su začarane. Bačene su na njih čini profesora Morijartija. Jedino Šerlok zna kako da se izbori sa njegovim vradžbinama; svakako i ja ponešto znam, ali snaga me baš napušta."
"Zar je živ profesor Morijarti?", zapanjio se dr Votson.
"Da, Votsone. Da…da…da. Živ je.", prodrao se Šerlok Holms, izašavši iz spavaće sobe u pidžami i persijskim papučama. Odmah je prišao Stivu Grantu i srdačno se rukovao sa njim. Videlo se da se dugo znaju, a da on o njihovom poznanstvu ništa nije znao. To ga je toliko pogodilo da je poželeo da ode i ne vraća se pa neka slavni detektiv uzme novog pomoćnika kada u njega nema poverenja.
"Očekivao sam te, stari prijatelju. Loše mi izgledaš. Moraćemo kod gđe Mordok da nam napravi novu turu pića protiv hipnoze. Da li ste čuli za samoubistvo predsednika Sindikata železnica!? Pre nedelju dana, ubio se i poslanik Partije Zelenih. Pa ona kurva Mimi. Dobio sam iz policije podatak. U poslednjih šest meseci, rast samoubistava u Londonu je više nego dupliran."
Stiv Grant je ponovo seo u fotelju, pritom uzdahnuvši kao kakav depresivni bolesnik, kome je svejedno šta će se dalje sa njim dešavati.
"Začarao je slova tako da ljudi koji knjigu čitaju imaju veću želju da iznova to rade, sve dok ne upadnu u hipnozu. Kako ih tera na samoubistvo još mi nije jasno? Knjige su besplatno podeljene uoči Nove Godine. Štamparija ne postoji."
"Kao da su pale sa Marsa.", ubacio se Holms, zagonetno se smeškajući.
"Šta je smešno? Zar o takvim stvarima sa mnom ne razgovaraš? Neću više da radim sa tobom. ", ogorčen je bio dr Votson.
"Ne ljuti se. Nisam znao da se radi o profesoru. Tek sam, pre nedelju dana, dobio jednu od ovih knjiga. Srećom bila je upakovana pa gđa Hadson nije imala nikakvih posledica. Međutim, ja sam se jedva izvukao. Skoro da sam stigao do polovine teksta kada mi se strašno zavrtelo u glavi. Znao sam da nešto nije u redu i bacio sam knjigu u upaljenu vatru kamina."
"Gospodine, došao je policajac Beson. Traži Stiva Granta.", čuo se glas gđe Hadson. Za njom je ušao i g. Beson, držeći na nišanu g. Granta.
"Uhapšeni ste zbog ubistva kurve Mimi."
"Dođavola. ", uplašio se g. Grant podigavši ruke u vis.
Marija Stojiljković Marstoj
(sa radionice kreativnog pisanja, 15. avgust 2016. godine)
Нема коментара:
Постави коментар