 |
| pixabay.com |
PRIČA O SAVAMALI
MIKSER SAVAMALA 2013
Mi smo na mestu, blizu Kalemegdana i laguma, podno kaldrmisanog Kosančićevog venca, gde su Konda i Uzun Mirko, ti čuveni karadjordjevi ustanici, napali Šanac i Tvrđavu, prošavši Sava kapiju. Po naredbi Obrenovića, podigoše Velike stepenice. Postoje i manje, blizu Mosta Kralja Aleksandra, ka kom se uputismo Karadjordjevom ulicom, izbegavajući šine.
Istorija Savamale neodvojiva je od Varoš kapije. Po junacima iz kosovske bitke, prateći zakrivljenost glavne ulice, tri su Venca nikla, Kosančićev, Topličin i Obilićev. Knez Miloš Obrenović, autokrata koji većma nije slušao nikoga, pa to kasnije skupo platio, hatišerifovim aktom i dozvolom Marašli Paše, skovaše djavolski plan izgradnje privrednog centra, van okvira Šanca. Po mišljenju savamalaca, retkih stanovnika tadašnjeg Savskog sela, urbanizacija na početku 19. veka, je bila nepotrebna. Ko će da gradi, pa čak i Jatagan malu, na močvarnom terenu, s livadama i pašnjacima.
Kako isušiti vodu, pravdaše se stanovnici bednih straćara, spravljenih od pruća i zemlje, dok se trgovci, kojima Knjaz, ponudi Abadžijsku čaršiju, s bezbroj dućana, nećkaše, kako im daleko od pazara. Neće narod da se raseli, kazaše Knjazu. Savamalce na Palilulu. Trgovcima pripretite.
Sava postade državni neprijatelj, jer uzrokovaše opstanak Bare Venecije, koju nasipaše vek jedan, dok je konačno ne isušiše, čak do Tri Ključa. Reče neimarima, da budu uporni, i da zacrtano i ostvare, bez obzira, na prepreke, i dosadne malarične komarce. Da bi ih podsetio na poslušnost, i činjenicu, da je gazda, postavi Knjaz i „čengele“ pred nezavršenu Đumrukanu.
E sad, kad smo već kod carinarnice, Djumrukane, koja beše i pozorište i konzulat, vidite li je Vi negde? Naravno da ne. Toliko je zdanja, vanredne lepote, i istorijske važnosti nestalo, da to uvećava našu odgovornost. Danas beograđani, pamte Karađorđevu, po teretnjacima, sporoj vožnji, i probušenim gumama. Od smoga, razrušenih zidova, neprohodnih ulaza u lagume, zatrpane smećem i šutom, današnji starosedeoci, guše se u melanholiji. Vikaće, e gde je nama Knjaz?
Reklo bi se, u Sabornoj crkvi, uzvrati gost. Jeste, svi su tamo, i Knjaz i sinovi, naslednici titule, nastavi vodič. Za razliku od nas, počivaju u miru. Obrenovići podigoše brojna zdanja. Osim Djumrukane, koju ostavismo za sobom, i Velike Pivare, na uglu Admirala Geprata i Balkanske, gde idemo, Obrenovići su podigli i Vaznesenjsku crkvu, zgradu Sovjeta, Šivaru, kasarne, parkove.
Stigoše do nekadašnje Zgrade Beogradske zadruge, sad Geozavoda. Ovu lepoticu, hteo sam da ti pokažem. Oronula, zapuštena, nekadašnja Palata srpskog osiguravajućeg društva, čiji predsednik beše Luka Ćelović, i dalje s ponosom nosi armirani beton, duh eklekticizma, i neobarokne elemente.
Ako smo na današnje tajkune ljuti, na Luku Ćelovića, koji je tolike zgrade testamentom ostavio Beogradskom univerzitetu, treba da smo ponosni. Neobrazovan, a vredan. Škrt za sebe, a dobrotvor za druge. Odbijao je zajam, kockarima i pijancima, koje je hvatao, po Pivarskom sokaku, i centru Savamale, po kafanama u Bosanskoj, Sarajevskoj i Karađorđevoj.
Vidiš, čuo sam, za najstariju Kafanu?, prekide ga gost. E ona je, kod Saborne crkve, nedaleko od Patrijaršije i Konaka Kneginje Ljubice. Ne bi bila najstarija, da su sačuvane, na Zelenom vencu, Manojlova bašta, gde se točilo prvo pivo u gradu, ili Zlatna Moruna gde skovaše plan za ubistvo Franca Ferdinanda. Šteta, uzdahnu gost.
A i to će se promeniti, umiri ga vodič. Evo, planiraju da podignu spomenik Luki Ćeloviću, da bude licem okrenut ka Hotelu Bristol. Završivši priču o tajkunu, vodič gosta povede ka nekadašnjem Paranosovom Hanu, na mestu današnjeg Hotela Bristol, pa potom i ka Manakovoj kući, na uglu Kraljevića Marka i Gavrila Principa. A onda se nekadašnjom Pivarskom ulicom, uputiše tamo gde je bila Velika Pivara. Ne mogu ti opisati, koliko je ovde bilo živo. Ovo je čuvena Balkanska ulica, jedna od retkih, čiji naziv nije iritirao, nove vladare.
Malo niže od Hotela Beograd, izlazi se na Savski trg, gde beše Bara Venecija. Tu se izdvajaju Zgrada Železničke stanice, i neugledna Pošta. Što je izdvajaš, ako je neugledna, zbuni se gost. Zato što je pre nje, tu bila lepša zgrada, podignuta u srpsko-vizantijskom stilu, s bogatom ornamentikom, i najlepša u Savskoj ulici, ali je nastradala.
Avlije sa bunarima i česmom na sredini dvorišta, i s vešom na žicama, ostavljenim da se danima tu suši, bile su česta slika. Gazdarice tih partaja, koje uvode studente, sišle s vozova na Glavnoj, tad su carovale. Samcima blatnjav kraj nije smetao, niti neprijatni mirisi, ili buka s obližnje pijace.
Luka Ćelović je imao viziju Varoši na vodi. Planiraju da izmeste železnicu, moglo bi se to aktivirati. Kako planiraš da preporodiš Savamalu, upita vodič gosta.
Ambijentalna celina, ču odgovor. Izmeštanje saobraćaja, Karađorđeva kao pešačka zona. Đumrukana kao biblioteka s knjigama o gradu. Obnova starih zgrada. Navodnjavanje kod glavne stanice, da podseti na isušenu baru, i da liči na Veneciju, s kanalima, mostovima, i da noću svetli. Šta ti planiraš, upita gost vodiča,učesnika Miksera.
2013
Marija Stojiljković MARSTOJ
Нема коментара:
Постави коментар