Marija Stojiljković Marstoj, Ko smo?

Ko smo? 
(prvi deo zbirke, čas prvi)

Tako mi tebe, Bože, pitam te ko smo!?
Ko smo mi obuzeti sumnjom,
kada nam se nada iskrpila slutnjom?
Ništavni u vremenu. Beznadežni u svemu.
Nit radimo ponaučiti. Nit mislimo poiskoniti.
Nit gledamo pozaustiti. Samo zaboraviti, zaboraviti…
Ko smo mi zatamnjeni sramom i utanjeni uglavnom?
Potanki po znanju. Razvratni po padanju.
Ništavni do srži. Ti nas, Bože, samo sprži.
Naše veče na svako drugo liči.
Naši dani bezlični i slični. Naša bdenja i jutrenja
kao sva subotnja i nedeljna odmaranja.
Nit se odmorismo. Nit se umorismo.
Uhvaćeni u pokretu. Uhvaćeni u životu.
Skazaljku zaboravismo. Bezgrešan zaborav pristavismo.
Tako mi tebe, Bože, pitam te ko smo!?
Ko smo mi?
– …Grešnici.

Marija Stojiljković Marstoj

iz zbirke poezije PTICA IZA ŽICE

iz romana BOŽANSKA JE SNAGA KNJIŽEVNOSTI / 
poema ČASOVI DOSTIZANJA BOGA

Ilustracija Sonja Jovanović