LUDILO
Seni moja, prolazi još jedan dan.
Sunce ne dolazi da zarumeni san.
Sreća bi zablistala kao iskra dečjeg peva.
Srce bi kucalo kao tupež nevinog stava.
Ali… čemer bi pekao reči kao pekač,
i suze bi iznova na uzdah stavio.
Sve bi seni praktikovale
leto u zver da prikažu,
i ječam da stružu sa pola stupca.
Svaku reč da dodam, i kad prodam
da zablista mi korak na
uzglavlju čovekovom.
Sve bih dala kad ne bih krala
tuđe reči kao svoje,
da prikažem pad kao tuđ.
Osama mi često zatvara put,
i zdravi me uzdah sveca
kao svica što zora budi.
Glavo moja, daj poludi, i iznedri
jednom veselu pesmu, i sve ih
opij nebeskim svodom,
polij ih sve božjom vodom.
Marija Stojiljković Marstoj
iz zbirke PTICA IZA ŽICE
Seni moja, prolazi još jedan dan.
Sunce ne dolazi da zarumeni san.
Sreća bi zablistala kao iskra dečjeg peva.
Srce bi kucalo kao tupež nevinog stava.
Ali… čemer bi pekao reči kao pekač,
i suze bi iznova na uzdah stavio.
Sve bi seni praktikovale
leto u zver da prikažu,
i ječam da stružu sa pola stupca.
Svaku reč da dodam, i kad prodam
da zablista mi korak na
uzglavlju čovekovom.
Sve bih dala kad ne bih krala
tuđe reči kao svoje,
da prikažem pad kao tuđ.
Osama mi često zatvara put,
i zdravi me uzdah sveca
kao svica što zora budi.
Glavo moja, daj poludi, i iznedri
jednom veselu pesmu, i sve ih
opij nebeskim svodom,
polij ih sve božjom vodom.
Marija Stojiljković Marstoj
iz zbirke PTICA IZA ŽICE
Нема коментара:
Постави коментар