TMINA
Odveć su zore ispisale krvavo moje ime.
Odveć su snežne pahulje zaledile moje korake.
Odveć su san i suton, kao brat i sestra,
zatrli put do izlaska sunca.
Odveć su dani glupavi i prazni,
da zoru bi mesto noći čekala.
Odveć su pustili ljudi poglede svoje
da im lutaju gde ne treba.
Odveć sam ja zatamnela,
da bi me pticom nebeskom zvali.
Marija Stojiljković Marstoj
iz zbirke PTICA IZA ŽICE
Odveć su zore ispisale krvavo moje ime.
Odveć su snežne pahulje zaledile moje korake.
Odveć su san i suton, kao brat i sestra,
zatrli put do izlaska sunca.
Odveć su dani glupavi i prazni,
da zoru bi mesto noći čekala.
Odveć su pustili ljudi poglede svoje
da im lutaju gde ne treba.
Odveć sam ja zatamnela,
da bi me pticom nebeskom zvali.
Marija Stojiljković Marstoj
iz zbirke PTICA IZA ŽICE
 |
| Ilustracija Sonja Jovanović |
Нема коментара:
Постави коментар