TVOJE SU RUKE
Tvoje su ruke na licu ti teške.
Tegobom su izborane.
Pale ti na lice tako zamišljeno.
Ne čujem ti reči, na pomolu su zanemele.
Ne vidim ti olakšanja, kod očiju su nevidna.
Iza tebe slika ognja goruće kosovske crkve.
Poslednja svetinja u selu na kolena pala je.
U zaborav da li će? – Neće… neće…
– muka tvoja tiho kroz tišinu govori.
Suze u muci stoje na ivici,
kao na smrt prebijene žarom.
Na tvojoj glavi crna marama,
prekrila sede ti vlasi.
Tik uz nju miriše paljevina
zapaljenog kosovskog dana.
– Noć šta donosi? – jad u tebi pita se.
Miriše stara rana kroz vazduh Kosova.
Dim, garež, paljevina i tvoj strah, majko.
Nemoć i stradanja ljudi, žena i dece su svud.
– Sudbina šta sledeće donosi?
– dopire tvoj bezglasni glas.
Tišina ga dopratila sa svih strana.
Tvoje su ruke na licu ti teške.
Tegobom su izborane.
Pale ti na lice tako zamišljeno.
Ne čujem ti reči, na pomolu su zanemele.
Ne vidim ti olakšanja, kod očiju su nevidna.
Iza tebe slika ognja goruće kosovske crkve.
Poslednja svetinja u selu na kolena pala je.
U zaborav da li će? – Neće… neće…
– muka tvoja tiho kroz tišinu govori.
Suze u muci stoje na ivici,
kao na smrt prebijene žarom.
Na tvojoj glavi crna marama,
prekrila sede ti vlasi.
Tik uz nju miriše paljevina
zapaljenog kosovskog dana.
– Noć šta donosi? – jad u tebi pita se.
Miriše stara rana kroz vazduh Kosova.
Dim, garež, paljevina i tvoj strah, majko.
Nemoć i stradanja ljudi, žena i dece su svud.
– Sudbina šta sledeće donosi?
– dopire tvoj bezglasni glas.
Tišina ga dopratila sa svih strana.
Marija Stojiljković Marstoj
iz zbirke poezije PTICA IZA ŽICE
 |
| Ilustracija Sonja Jovanović |
Нема коментара:
Постави коментар